Detalji sa utakmice UCL Borussia Dortmund - Real Madrid

Odigrana je utakmica 2. kola grupne faze grupe H, UEFA Lige šampiona, između Borussia Dortmund I Real Madrid, a sudija utakmice je bio Bjorn Kuipers, UEFA sudija elite kategorije. Generalno, sudija Kuipers je potvrdio zašto se nalazi u elitnoj grupi sudija I svojom lakoćom kretanja, postavljanja, čitanja igre, komunikacije sa igračima, upravljanja igračima, saradnje unutar sudijskog tima, identifikacije prekršaja… Ipak, na utakmici se desilo par interesantnih situacija koje ću ovdje iznijeti:

13’ – igranje rukom Sergio Ramos,  https://vimeo.com/235641698

Mišljenja sam da je sudija pogrešio i da se radi o igranju lopte rukom koja nije bila u prirodnom položaju, te da je sudija trebao dosuditi kazneni udarac. Obzirom da lopta ne ide u vrata, dakle da se ne sprečava pogodak, te da ne postoji mogućnost da loptom igra drugi napadač, nije potrebno izreći disciplinski mjeru.

28’ – prekršaj za opomenu/žuti karton Baleu, https://vimeo.com/235642665

Jasno se vidi vazdušni duel napadača I odbrambenog igrača u kojem napadač koristi ispruženu ruku kojom ostvaruje kontakt sa ramenom odbrambenog igrača. Mislim da je sudija pogrešio I da nije trebao opomenuti napadače jer se ovaj start ne može podvesti pod nedozvoljeno korišćenje ruku. U slučaju da je napadač koristio lakat s namjerom da udari protivnika, bez obzira u koji dio tijela, opomena bi bila više nego primjerena, ali u ovom slučaju, radi se o sasvim uobičajenom kontaktu I prekršaju igrača u borbi za loptu.

39’ – U samo jednoj akciji Kuipers je pokazao puno elemenata koji ga svrstavaju u elite grupu sudija: čitanje igre, brza reakcija, sprint, pravac kretanja, oprez, upravljanje igračima, govor tijela, autoritet…  https://vimeo.com/235646730

Kuipers je vidio prekršaj  I prirodu prekršaja nad napadačem br. 20 koji je bio daleko od lopte, ali je sačekao da vidi razvoj napada I rezultat centaršuta. Obzirom da razvoj akcije nije tekao u korist napadajuće ekipe, zaustavio je igru, dosudio direktan Slobodan udarac, a odbrambenom igraču dodijelio opomenu. Nije tolerisao ni nesportsko ponašanje igrača Reala , Modrića, koji je demonstrativno odmjeravao udaljenost živog zida od mjesta izvođenja direktnog slobodnog udarca, te ga je ispravno opomenuo.

68’ – mogući prekršaj nad Baleom u kaznenom prostoru Borussia Dortmunda, https://vimeo.com/235643619

Napadač ima loptu pod kontrolom I dolazi na sam rub kaznenog prostora. Odbrambeni igrač startuje s leđa I igra loptu jedva je dotičući, a nakon toga, nemajući kontrolu nad svojim tijelom, na poprečnoj liniji kaznenog prostora, drugom, povijenom nogom, staje na protivnikovo stopalo, sapliće ga I sprečava njegovo dalje kretanje. Mišljenja sam da se radi o prekršaju za koji je sudija trebao pokazati kazneni udarac, ali pravilnu procjenu mu je otežao I sam napadač pre-naglašavajući kontakt, pa sve skupa izgleda kao da je u pitanju simuliranje. Razmišljanje da je prilikom starta, odbrambeni igrač prvo igrao loptu, ga ne amnestira od kažnjavanja naknadnog nedozvoljenog kontakta. 

Dvije lopte u terenu za igru

Prije nekoliko sedmica odigrana je prvenstvena utakmica njemačke Bundes lige između ekipa Hoffenheim i Bayern Munchen. Vrlo interesantna situacija se desila prilikom postizanja drugog pogotka domaćih za vođstvo od 2-0, kada su se u terenu za igru u istom trenutku kada je postignut pogodak nalazile dvije lopte. Link situacije

https://www.dailymotion.com/video/x605gq4

Za opisanu situaciju nemam sigurno tačan odgovor,a jedino konkretno što sam mogao naći u PFI je da:

-     - ako je igra u toku i na terenu se nađe druga lopta/predmet/lice koja/i/e utiče na igru – igra se mora zaustaviti;

-     - ako je igra u toku i na terenu se nađe druga lopta/predmet/lice koja/i/e ne utiče na igru – igra se ne mora zaustaviti

Nažalost, nigdje se ne spominje šta učiniti ako se prilikom izvođenja nastavka igre u terenu nalazi druga lopta.

Moje mišljenje vezano za  slučaj sa video materijala je da druga lopta nije uticala na igru, te da je pogodak regularan i da bi pogodak trebao biti priznat, ali zadržavam određenu rezervu zbog činjenice da je igra nastavljena jednom loptom dok je druga lopta bila u terenu za igru!?

Slična situacija se desila prije nekoliko sezona na utakmici Premijer lige BiH Slavija – Zvijezda i tumačenje Komiteta za sudije i suđenje NFSBiH je da se ovakav pogodak ne može priznati, tj. da se igra ne može nastaviti dok se u terenu za igru nalazi druga lopta.

Link sa te utakmice

https://www.youtube.com/watch?v=_aSrrM_8ISM

Hvala na povjerenju

Poštovani čitaoci i pratioci bloga,

Prošao je određen vremenski period u kom nisam postavljao ništa na blog. Vi ste to primjetili i zvali me, prilazili, slali mailove i pitali šta se dešava i zbog čega se na blogu više ne pojavljuju novi tekstovi i informacije...
Takođe, primjetio sam da blog čitaju svi oni koje interesuju PFI, prije svega fudbalske sudije, ali i igrači, navijači, sportski radnici i svi se pozitivno izjašnjavaju o načinu na koji blog funkcioniše.
Zbog svih vas, ali i zbog želje da razumijevanje i ispravna primjena PFI bude primjenjeno što više i što šire u fudbalskoj zajednici nastaviću sa aktivnostima bloga.
Hvala na povjerenju!!!

TRETMAN SUDIJSKIH GREŠAKA

Sudijske greške koje ne izlaze iz okvira standardnih sudijskih grešaka su sastavni deo fudbalske igre. Onaj ko tvrdi da je sudija načinio grešku namerno sa ciljem da se neki tim ošteti, ili da je sudija namernom greškom pomogao drugom timu dužan je to i da dokaže. U pravu važi pravilo koje kaže da krivicu dokazuje onaj ko tuži,  ne dokazuje svoju nevinost optuženi. To bi u jednom pravno uređenom društvu trebalo da bude jasno. Ako je društvo pravno ne uređeno, ili samo delimično uređeno onda je moguće sve i svašta. Namerne greške sudija su predmet za pravno procesuiranje, a ne samo za strukovno. To je jedna druga priča koja nema veze sa fudbalom i sportom uopšte.

Ovom prilikom želim da se osvrnem na standarne sudijske greške i eventualne posledice koje one mogu sa imaju po sudiju. Nemaju sve standardne greške istu težinu. Neke od njih, zbog svoje izražajnosti deluju jače. Tako npr. kod procene namernog igranja lopte rukom u kaznenom prostoru često se dešava da sudije pogrešno procene situaciju, pogrešno pročitaju igračevu nameru. Takve situacije jesu diskutabilne, ali nisu po spoljašnjosti izražajne. Samim tim greška je relativna jer je potrebno dodatno tumačenje kako bi se situacija razjasnila. Druga je situacija kada npr. kontakta lopte i ruke nema a sudija proceni da je kontakt postojao. Takva situacija je po svojoj spoljašnjosti veoma izražena, mesta za naknadno tumačenje nema pa samim tim i greška sudije postaje očigledna i jasna. Ista je situacija i sa procenom ofsajda.

Greška je greška i to nije sporno. Ali, imajući u vidu da izražajnost grešaka nije ista postavlja se pitanje kako greške tretirati u smislu odnosa prema sudiji. Kod onih grešaka koje zahtevaju dodatno tumačenje, dodatnu analizu u smislu pojašnjenja situacije, kod kojih postoji objektivni razlog (kompleksnost situacije) zašto sudija nije dobro rešio neku situaciju dovoljno će biti da se sudiji predoči urađena analiza kako bi on sam uvideo gde je pogrešio i kako bi u budućnosti znao kako prići rešavanju takvih i sličnih situacija. Mesta za nekakve kazne, suspenzije i tome slično u konkrtetnom slučaju nema. Međutim, ako se kod jednog sudije to često ponavlja, ako se pokaže kontinuitet u pravljenju takvih grešaka, slabost u rešavanju kompleksnih situacija, onda je potrebno sudiju malo odmoriti, dati mu prostora da bez pritiska o tome razmisli.

Kada su u pitanju greške koje su izražajne, koje ne zahtevaju dodatnu analizu onda je potrebno primeniti drugi princip. Treba primeniti princip „jasna greška-transparentna odgovornost“ ali bez preterivanja u  potenciranju značaja učinjene greške i odgovrnosti sa kojom se sudija suočava. To znači primeniti sledeći rezon: greška je učinjena-grška je očigledna- odgovornost postoji i ona će biti verifikovana-razmisli o učinjenoj greški-nastavi da sudiš. Ono što je od krucijalnog značaja je proceniti nivo odgovornosti sudije. Taj nivo odgovornosti ne sme da se pretvori u lov na veštice, ne sme da bude simbol diktature i samovolje, ne sme biti poligon za osvetu i zluradost, ne sme da bude uništavanje svega onoga što sudija pozitivno ima u sebi. Jedna izražajna greška ne sme uništiti sudijino biće. Nivo odgovornosti pre i iznad svega mora da ima edukativni karakter. Treba znati da sudija koji je načinio jednu izražajnu grešku biva u dobroj meri psihički uzdrman. Zbog toga takvom sudiji treba mnogo pažnje posvetiti jer postoji potencijalna opasnost da se sudija u traganju za integritetom izgubi. Ako se sudija u tom traganju izgubi, onda je on definitivno izgubljen a tada nije dobar ni sebi, ni kolegama, ni fudbalu.

Najgori mogući scenario je sudiju nakon učinjene greše, izražajne ili ne izražajne, „razapeti konjima za repove“. Uvesti neke drakonske kazne i vremenske suspenzije kako bi se drugima dalo na znanje, kako bi se drugima dali dokazi. Onaj ko tako nešto uradi nema blage veze o delikatnosti poziva fudbalskog sudije, ne razume šta znači grešiti, nema osećaj za procenu nivoa greške, ne zna pronaći meru odgovornosti. Jednom rečju takva osoba je zalutala u fudbalu šta god ona mislila. Samo onaj ko ništa ne radi, taj i ne greši.

  

Tekst je u cijelosti preuzet sa bloga "Fudbalski sudija". Hvala kolegi Radovanu Zubcu za dozvolu korišćenja materijala sa njegovog bloga.